Šta je sve na dobošu u Srbiji

U kom regionu je najviše pokrenutih javnih prodaja, koliko variraju cene nekretnina u zavisnosti od regiona, postoji li tražnja za ovakvim nekretninama - samo su neka od pitanjana na koja smo pokušali da damo odgovor uvidom u stanje na portalu Doboš.


U glavnom gradu svakog meseca u proseku ima 12% više nekretnina na javnoj prodaji. Prosečna vrednost takvih nekretnina je čak 203.059 EUR, posebno zahvaljujući vrednim poslovnim objektima, koji u proseku bivaju oglašeni na vrednost od 413,353 EUR, dok stambeni objekti imaju prosečnu cenu od 121,103 EUR.

U Novom Sadu broj nekretnina na dobošu raste nešto brže nego u Beogradu. Naime, po statistikama portala Doboš, stopa rasta oglašenih predmeta na mesečnom nivou iznosi čak 18%. Prosečna vrednost nekretnina oglašenih za javnu prodaju je, pak, znatno niža nego u Beogradu, i kreće se od 90,605 EUR za stambene objekte i 165,228 EUR za poslovne objekte.

U drugim delovima Srbije je i dalje veoma mali broj oglasa za nekretnine na javnoj prodaji u poređenju sa Beogradom i Novim Sadom, s tim da znatna stopa rasta od 10-29% mesečno govori o tome da je aktiviranje hipoteka ipak prisutno u većem delu Srbije. Cene su, sasvim očekivano, dosta niže od beogradskih i novosadskih, pa je tako prosečna vrednost nekretnine na javnoj prodaji u Kragujevcu svega 40,628 EUR, a u Nišu samo 21,104 EUR. Od ovog trenda “iskače” Šabac koji zbog nekoliko veoma velikih poslovnih objekata, kao i jednog broja ugostiteljskih objekata iskazuje prosečnu vrednost nekretnine od čak 106,105 EUR.


Kao što se jasno može videti iz navedenih podataka ključni faktor koji određuje cenu na tržištu predmeta na javnoj prodaji je lokacija, region ili grad u kom se nepokretnost nalazi.

Zanimljivo je istaći da je i uprkos visokim cenama tražnja za nekretninama na javnoj prodaji u Beogradu daleko veća nego u ostalim regionima. Zaključak je izveden iz činjenice da je frekvencija prodaje predmeta kao i broj upita koji se odnose na nekretnine u Beogradu po nekoliko puta premašio ostale regione.


Konačno, dokaz da cena definitvno nije opredeljući faktor za formiranje tražnje jeste nivo tražnje po određenim regionima. Naime, donekle neočekivano, ispostavilo se da postoji direktna korelacija između cene i nivoa tražnje. U delovima zemlje gde su zaračunate više cene - nivo tražnje je takođe viši.
Kako se ovde ne radi o ekskluzivnim dobrima nego o prosečnoj ceni neminovno se dolazi do zaključka da tržište funkcioniše i da je cena formirana tržišno pod uticajem ostaliih faktora koji determinišu tražnju.


Identične relacije važe i kada se radi o poslovnim objektima.

 

Redakcija portala Doboš. 

Nema komentara